Vodič za ekonomično grejanje: Kako se najbolje zagrejati ove zime

Centralno grejanje - komfor koji ima svoju cenu

Za mnoge je centralno grejanje sinonim za bezbrižnu zimu. Nema loženja, nema pepela, nema razmišljanja o tome da li je neko ostavio upaljenu grejalicu. U stanu je toplo - u hodniku, u kupatilu, u svakoj prostoriji podjednako. To je onaj osećaj kada dođete kod nekoga ko ima dobro centralno grejanje i shvatite da je svuda prijatno, ponekad čak i pretoplo, pa mora da se otvori prozor.

Međutim, centralno grejanje nije svuda isto. U nekim zgradama je temperatura konstantna i prijatna, dok se u drugim stanari žale da su im radijatori jedva mlaki. Problem često leži u udaljenosti od podstanice, dotrajalim cevima ili neadekvatnom izmenjivaču toplote. Takođe, mnogi se žale na to što grejanje traje samo do ponoći, a pali se tek ujutru - obično od 6 ili 7 časova. Ako ustajete ranije ili kasnije dolazite kući, to može biti ozbiljan nedostatak.

Kada govorimo o ceni, centralno grejanje se u većini gradova plaća tokom cele godine, dvanaest meseci, što mnogima odgovara jer su rate manje i lakše se planira budžet. Recimo, za stan od 55 kvadratnih metara mesečna rata može biti između 4.000 i 6.000 dinara, u zavisnosti od grada i toplane. Međutim, ono što nervira mnoge korisnike jeste činjenica da se ista cena plaća i leti kada je napolju 40 stepeni, a grejanje vam ne treba. Uz to, mnogi i zimi moraju dodatno da se dogrevaju, pa se postavlja pitanje - da li se zaista isplati?

Velika prednost centralnog grejanja jeste i to što, kada nestane struje, ono često nastavlja da radi. U situacijama kada isporuke gasa budu prekinute ili se uvedu restrikcije struje, toplane na mazut mogu raditi nesmetano, što ih čini pouzdanim izborom u kriznim vremenima.

Grejanje na gas - udobnost po rastućim cenama

Gasifikacija je poslednjih godina u velikoj ekspanziji. Mnogi su se priključili na gasovod, privučeni činjenicom da gasno grejanje omogućava potpunu nezavisnost - sami odlučujete kada ćete se grejati i koliko. Nema zavisnosti od odluka toplane, nema čekanja da počne grejna sezona. Ako je u oktobru hladno, vi jednostavno uključite svoj kotao i već za pola sata stan je topao.

Gas se plaća po potrošnji, što znači da plaćate samo ono što ste zaista potrošili, za razliku od drva, uglja ili lož ulja gde morate unapred da izdvojite veliku sumu novca za ogrev. Ipak, postoji i ona druga strana medalje. Cena gasa u Srbiji varira od mesta do mesta. Dok je u nekim delovima zemlje relativno pristupačan, u drugima je preskup. Recimo, u Vojvodini, tačnije u Sremu, gas je značajno skuplji nego u Beogradu. U nekim mestima u Banatu, izveštaji govore da je grejanje na gas postalo gotovo luksuz.

Za kuću od 150 kvadratnih metara, račun za gas u zimskim mesecima može lako premašiti 15.000 dinara, a u najhladnijim periodima i do 25.000 dinara za veće kvadrature. Pa ipak, ako imate dobro izolovan stan od 40-50 kvadratnih metara, račun se može kretati u granicama od 5.000 do 7.000 dinara mesečno tokom zime. Velika prednost je i to što se u većini slučajeva plaćanje razvlači na rate - deo se plati odmah, a deo u letnjim mesecima, kada su računi manji.

Priključak na gasovod je, međutim, skup. Sam priključak može koštati i do 1.600 evra, a tome treba dodati i cenu kotla koja se kreće od 1.000 do 1.500 evra, plus ugradnju. Dakle, početna investicija je značajna, što mnoge odvraća. Postoje i kombinovani sistemi - kotao na gas i kotao na čvrsto gorivo, koji se automatski uključuje kada se jedan ugasi. Ova hibridna varijanta daje sigurnost i fleksibilnost, ali je početno ulaganje još veće.

Grejanje na struju - najskuplje ili najjeftinije?

O grejanju na struju postoje potpuno oprečna mišljenja. Neki tvrde da je to najskuplji način grejanja, dok drugi ubeđuju da je upravo struja najjeftinija opcija. Istina je, kao i obično, negde između - sve zavisi od toga kako se struja koristi.

TA peći - kraljice noćne tarife

TA peć (termoakumulaciona peć) je, po mišljenju mnogih, najekonomičniji način grejanja na struju. Princip je jednostavan: peć se puni noću, kada je struja četiri puta jeftinija, akumulira toplotu u specijalnim ciglama, a tokom dana isijava toplotu bez dodatnog uključivanja. Možete je podesiti da se automatski uključuje u ponoć i isključuje ujutru, a danju je samo povremeno uključite na duvanje, pri čemu ventilator troši minimalno struje.

Za stan od 50-60 kvadratnih metara, uz dobru izolaciju, jedna TA peć od 2,5 do 3,5 kW može biti sasvim dovoljna da održi prijatnu temperaturu. Računi za struju u ovakvom režimu rada retko prelaze 7.000-8.000 dinara mesečno i to samo u najhladnijim mesecima. Naravno, potrebno je imati dvotarifno brojilo da biste mogli da koristite noćnu, jeftiniju tarifu.

TA peći su teške, skupe za kupovinu (polovna remontovana može se naći za oko 130 evra, dok nove koštaju i preko 300 evra), ali su dugoročno veoma isplative. Jedina mana je što zauzimaju prostor i što je potrebno redovno čišćenje, jer se u njima skuplja prašina. Takođe, za veće stanove često jedna TA peć nije dovoljna, pa se temperatura u udaljenim prostorijama razlikuje, što može dovesti do kondenzacije i buđi u hladnijim ćoškovima.

Norveški radijatori - skupi ali efikasni

Kada se govori o ekonomičnom grejanju na struju, norveški radijatori su često pominjani kao jedno od najboljih rešenja. Za razliku od TA peći, oni ne akumuliraju toplotu, već je konstantno isijavaju. Moderan dizajn, termostati koji regulišu temperaturu i mogućnost da se montiraju na zid čine ih veoma popularnim.

Međutim, norveški radijatori troše isključivo skupu dnevnu struju. Zato je izuzetno važno da objekat ima odličnu izolaciju. U dobro izolovanom stanu, gubici toplote su minimalni, pa radijatori rade kraće i ređe. U suprotnom, računi za struju mogu biti astronomski - poznati su slučajevi gde su ljudi za jednosoban stan dobijali račune i po 5.000 dinara mesečno, a da pritom nisu bili dovoljno topli.

Cena norveških radijatora varira - najpoznatiji brendovi poput Beha, Adax, Glamox koštaju od 8.000 do 20.000 dinara po komadu, u zavisnosti od snage. Postoje i jeftinije alternative, ali korisnici često izveštavaju da se isplati uložiti u kvalitetniji uređaj. Za stan od 85 kvadratnih metara sa dobrom izolacijom, pet norveških radijatora može održavati temperaturu od 22-25 stepeni, a računi za struju u najhladnijim mesecima iznose oko 8.000-10.000 dinara.

Inverterske klime - grejanje i hlađenje u jednom

Sve popularnije postaju i inverterske klime koje se mogu koristiti i za grejanje. Za razliku od običnih klima koje gube efikasnost ispod 5 stepeni, inverterski uređaji rade i na temperaturama do -15, pa čak i do -20 stepeni. Najkvalitetniji proizvođači, poput Daikin, Mitsubishi i Toshiba, nude klime koje efikasno greju i u ekstremnim uslovima.

Prednost inverterskih klima je i u tome što troše relativno malo struje - značajno manje od klasičnih grejalica. Za sobu od 20 kvadratnih metara, inverterska klima može biti odlično rešenje, posebno ako se kombinuje sa TA peći za noćno akumuliranje toplote. Ipak, treba imati na umu da klime suše vazduh i dižu prašinu, što može biti problem za osobe sa respiratornim tegobama. Takođe, buka koju proizvodi spoljna jedinica može biti iritantna.

Ostali električni uređaji - kratkoročno rešenje

Uljani radijatori su praktični jer zauzimaju malo mesta i mogu se lako premeštati, ali troše mnogo struje. Za malu prostoriju od 10-12 kvadratnih metara mogu biti dovoljni, ali ih stručnjaci ne preporučuju kao primarni izvor grejanja. Kvarcne grejalice brzo zagreju, ali samo dok su uključene - čim se isključe, prostor se brzo hladi. Kaloriferi su takođe veliki potrošači i bučni su. Mermerne ploče (mermotermi) su nešto bolja opcija jer akumuliraju toplotu poput TA peći, ali su manjeg kapaciteta.

Čvrsta goriva - tradicionalno i pouzdano

Za one koji žive u kućama, grejanje na drva i ugalj i dalje predstavlja najpouzdaniji vid grejanja. Nema zavisnosti od tržišta gasa, nema brige o restrikcijama struje. Međutim, ovaj vid grejanja zahteva angažman - neko mora da loži, da čisti pepeo, da obezbedi prostor za skladištenje ogreva.

Kaljeva peć - kraljica toplote

Kaljeva peć je za mnoge sinonim za pravu, zdravu toplotu. Ona dugo akumulira toplotu, ali kada se jednom zagreje, isijava je satima, čak i nakon što se vatra ugasi. Za kuću od 70 kvadratnih metara, sezonska potrošnja drva iznosi oko 6-8 kubnih metara, što je, u zavisnosti od cene drva, između 25.000 i 35.000 dinara za celu zimu. To je, u poređenju sa drugim vidovima grejanja, veoma povoljno.

Ipak, kaljeva peć ima i svoje mane. Potrebno je vreme da se zagreje, morate držati drva negde u stanu ili kući, a pepeo se mora redovno čistiti. Takođe, dobar majstor za zidanje kaljeve peći je danas prava retkost, a sama izgradnja nije jeftina. Ali, oni koji je imaju, retko bi je menjali za bilo šta drugo.

Kotlovi na čvrsto gorivo - centralno grejanje u kući

Sve više ljudi u kućama ugrađuje kotlove na ugalj i drva sa radijatorskim sistemom. Ovakav sistem omogućava da se cela kuća greje iz jednog izvora, a kotlarnica se najčešće nalazi u podrumu, tako da nema prljavštine u stambenom delu. Za kuću od 200 kvadratnih metara, godišnja potrošnja može biti 5-6 tona uglja i nekoliko metara drva, što ukupno iznosi između 60.000 i 80.000 dinara za celu sezonu.

Prednost ovog sistema je što se može kombinovati sa gasnim kotlom - kada se kotao na čvrsto gorivo ugasi (na primer, noću ili dok ste na poslu), gasni kotao se automatski uključuje i održava temperaturu. Naravno, početna investicija nije mala - ceo sistem sa kotlom, radijatorima i cevima može koštati i do 3.500 evra.

Pelet - moderan odgovor na staro pitanje

Pelet je relativno nov energent na našem tržištu - reč je o malim valjčićima od presovane drvne prašine i ostataka, koji imaju visoku kaloričnu vrednost i veoma su čisti za upotrebu. Kotlovi na pelet su automatizovani - sami doziraju gorivo iz rezervoara i mogu raditi danima bez ljudskog nadzora. Pepeo se prazni svakih nekoliko dana.

Cena peleta je približna ceni uglja, tona košta oko 200 evra, a za kuću od 120 kvadratnih metara zimi se dnevno potroši između 30 i 60 kilograma, u zavisnosti od spoljne temperature. Prednost je i što je pelet ekološki prihvatljiv i što se može kupovati u manjim količinama tokom cele sezone, za razliku od uglja i drva koji se najčešće kupuju odjednom.

Toplotne pumpe - budućnost grejanja

Sve više se govori i o toplotnim pumpama koje koriste energiju iz zemlje ili podzemnih voda za grejanje i hlađenje. Ovaj sistem je inicijalno veoma skup - sama pumpa može koštati između 2.500 i 4.000 evra, a potrebno je i bušenje ili kopanje bunara. Međutim, kada se jednom instalira, troškovi grejanja postaju minimalni. Za kuću od 110 kvadratnih metara, račun za grejanje u januaru može iznositi svega 3.000 dinara.

Toplotne pumpe su pogodne kako za radijatorsko tako i za podno grejanje. Podno grejanje ima svoje pristalice i protivnike - neki tvrde da nije zdravo jer se diže prašina i šire krvni sudovi u nogama, dok drugi ubeđuju da je to najkomforniji vid grejanja jer toplota dolazi odozdo i ravnomerno se raspoređuje. Istina je da podno grejanje može biti odlično rešenje u kupatilima i kuhinjama gde su podovi od pločica, ali za spavaće sobe mnogi preferiraju klasične radijatore.

Značaj izolacije - temelj svakog ekonomičnog grejanja

Jedna stvar oko koje se svi slažu, bez obzira na to koji vid grejanja koriste, jeste da je izolacija ključna. Bez dobre termoizolacije, bilo koje grejanje postaje neefikasno i skupo. Toplota jednostavno izlazi kroz zidove, plafon, prozore i vrata, i koliko god da ložite ili uključujete radijatore, uvek će vam biti hladno.

Iskustva govore da se nakon postavljanja spoljne izolacije (stiropor, stirodur, demit fasada) temperatura u prostorijama poveća za 4 do 5 stepeni, bez ikakve promene u načinu grejanja. Uz to, leti je primetno prijatnije jer izolacija sprečava i prodor toplote spolja. Stolarija je takođe od ogromnog značaja - dobri PVC prozori sa kvalitetnim dihtovanjem mogu smanjiti gubitke toplote i do 30 posto.

Energetska efikasnost je, nažalost, još uvek nedovoljno zastupljena tema u Srbiji. Mnogo energije se bespotrebno rasipa, a računi za struju su veći nego što bi morali biti. Kada bi svaka zgrada i kuća imala adekvatnu izolaciju, troškovi grejanja bili bi značajno manji, manje bi se uništavale šume za ogrev, a struja bi se mogla izvoziti.

Zanimljivo je iskustvo onih koji žive u novim zgradama sa fenomenalnom izolacijom - spolja stirodur, iznutra stiropor sa gips-karton pločama. U takvim stanovima, čak i sa grejanjem na struju, računi su iznenađujuće mali jer je potrebno vrlo malo energije da se prostor ugreje i održi toplim. Temperatura se zimi poveća za 4-5 stepeni u odnosu na period pre izolacije, što nije zanemarljivo.

Praktični saveti za uštedu

Bez obzira na to kako se grejete, postoji nekoliko univerzalnih saveta koji mogu pomoći da smanjite troškove:

• Koristite jeftinu noćnu tarifu - ako imate dvotarifno brojilo, programirajte TA peći, bojlere i sve veće potrošače da rade noću.
• Ne grejte prostorije koje ne koristite - zavrnite ventile na radijatorima u sobama u kojima ne boravite. Ako imate etažno grejanje, možete podesiti termostat da se automatski smanjuje kada niste kod kuće.
• Redovno provetravajte, ali kratko i intenzivno - otvorite prozore širom na 5-10 minuta, umesto da ih držite odškrinute satima. Tako ćete zameniti vazduh, a zidovi i nameštaj neće izgubiti akumuliranu toplotu.
• Spustite roletne noću - prozori su najveći izvor gubitka toplote, a spuštene roletne stvaraju dodatni izolacioni sloj.
• Koristite tajmere - jednostavni mehanički ili digitalni tajmeri koštaju od 300 do 1.000 dinara i mogu značajno smanjiti potrošnju tako što će automatski uključivati i isključivati uređaje.
• Redovno održavajte uređaje - čišćenje filtera na klimama, čišćenje dimnjaka i redovan servis kotla mogu poboljšati efikasnost i do 15 posto.

Zaključak: Koji vid grejanja je najekonomičniji?

Ne postoji jedinstven odgovor koji bi važio za sve. Izbor zavisi od mnogo faktora - da li živite u stanu ili kući, kakva je izolacija, da li imate pristup gasovodu, da li je struja dvotarifna, koliki vam je budžet za početnu investiciju, kao i od ličnih afiniteta i navika.

Generalno posmatrano, grejanje na čvrsta goriva (drva, ugalj) je i dalje najjeftinije, ali zahteva najviše angažmana. TA peći su ubedljivo najpovoljniji vid grejanja na struju, pod uslovom da imate dvotarifno brojilo i dobru izolaciju. Gas pruža najviše komfora, ali cena mu je u stalnom porastu i postaje sve manje isplativ. Norveški radijatori su odlični samo u kombinaciji sa vrhunskom izolacijom. Inverterske klime su sve bolja opcija, posebno za prelazne periode i manje prostore. Toplotne pumpe su najekonomičnije na duge staze, ali je početna investicija visoka.

Ono što je svakako najvažnije jeste izolacija. Uložite prvo u nju - spoljna fasada, kvalitetna stolarija, izolacija plafona i poda. Kada to uradite, svaki vid grejanja postaje ekonomičniji, a vi možete birati onaj koji vam najviše odgovara po pitanju komfora i navika. I ne zaboravite - zima će proći, a toplo će vam biti onoliko koliko ste sami sebi obezbedili.